Крај Кошара процвали божури, Проклетије тамјаном миришу, низ храстове свето миро цури бесно звери залудо кидишу. Устави их вечна стража залуд мржња, јарост, беса, није корен подно земље већ то ничу из небеса… Стојте звери, уставте се сва је гора од распећа, божурови ко олтари а храст сваки као свећа. Сваки дани- молебани, свака ноћ … Continue reading Крај Кошара процвали божури